Suficit u budžetu, veći prihodi od planiranih, uz redovno finansiranje starih dugova pokazatelj je koliko su bile bismeslene tvrdnje opozicije prilikom usvajanja budžeta za 2024. godinu da isti nije održiv. To su dominantno isti oni koji su 2020. godine ostavili dug od 105 odsto BDP-a, a nakon programa Evropa Sad 1 najavljivali "grčki scenario" i slom javnih finansija, te ukidanje Fonda za zdravstvo. Ništa se od toga nije desilo. 

Međutim, nakon kritike programa Evropa Sad 1, opozicija osporava Evropu Sad 2, jer nemaju ni program, ni rezultate. 

Iako se programima Evropa Sad 1/2 minimalne zarade i penzije u prosjeku uvećavaju preko tri puta, a prosječne plate skoro dupliraju, javni dug je u odnosu na naslijeđenih 105 odsto iz 2020. godine, sada pao na oko 63 odsto.

U međuvremenu je skočio BDP i drastično su smanjeni neproduktivni troškovi. 

Na sve to opozicija pokušava da stvori utisak kako nas sada i rekonstrukcija Vlade koja ima dvotrecinsku podršku parlamenta vodi gotovo u bankrot zbog povećanog broja resora. Ukupni godišnji troškovi za proširenje Vlade iznose po nekim procjenama oko milion eura, što je 0,03 odsto sadašnjeg budžeta. Interesantno da na ovaj trošak najviše ukazuju oni koji su od 2010. godine iz budžeta isplatili oko 190 miliona eura samo na osnovu državnih garancija za kredite koje nijesu vratile firme, a kojima je država bila žirant.

Takođe, pokušaji da se poskupljenja vezuju za povećanja zarada programima Evropa Sad 1/2 potpuno su neodrživi, jer je inflacija u brojnim zemljama Evropske unije i regiona bila veća i bez uvećanja zarada.

Pravo je pitanje kako bi građani živjeli sa efektima globalnog poskupljenja da se dinamika rasta zarada primjenjivala kao u zadnjih deset godina vladavine opozicije, kada je prosječna plata uvećana za svega 37 eura, a Crna Gora se dodatno zadužila za oko tri milijarde eura.

Situacija u Crnoj Gori nije idealna, ali je mnogo bolja i biće još bolja.

- Boris Pejović, potpredsjednik Skupštine Crne Gore